Zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst? Otkad je hrišćanstva postoji i ovaj običaj, ima jaku simboliku
Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavljaju Bogojavljenje, praznik kojim se slavi dan kada je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista koji je do tada živeo uz majku i njenog muža Josifa.
Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se javio glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh. Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom: "Bog se javi - Zaista se Bog javi".
- Bogojavljenje je još jedan veliki hrišćanski praznik radosti kada se proslavlja Krštenje Sina Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, u reci Jordanu, rukom Svetog Jovana Krstitelja, dok su se tokom samog čina otvorila nebesa, Duh Božji je u vidu goluba sišao na Gospoda i čuo se glas "Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji" (Mt. 4, 16-17). Vernici tog dana, ispunjeni velikom prazničnom radošću, odlaze u svoje hramove na liturgiju, a u nastavku se služi veliko vodoosvećenje - objasnio je ranije sveštenik Aleksandar Praščević.
Prema njegovim rečima, u nekim mestima ljudi ovaj praznik proslavljaju i drugačije.
- U nekim krajevima, gde postoje uslovi, organizuju se litije do reka i jezera sa plivanjem za Časni krst! Svi hrišćanski praznici su događaji tokom kojih su vernici posvećeni svom vrlinskom životu, kada se trudimo da suzbijemo i pobedimo svaki greh u sebi, kada se naša srca greju u plamenu praštanja, ljubavi i radosti.
Od kada postoji plivanje za časni krst
- Plivanje za časni krst definitivno postoji od vremena hrišćanstva, pre svega zbog toga što je Isus kršten u vodi i bio je dodirivan krstom. Pa zato ljudi i plivaju za krst. Ono što se sigurno zna je da su u vreme pre Hrista završavajući taj zimski ciklus svetkovina, oni su odlazili na reke. Taj praznik zvao se praznik vodičara. Tada se između 18. i 19. januara išlo u povorci na reku gde se čekalo da se otvore nebesa i da bog da neki znak ljudima. Ti vodičari koji su išli pred reke i čekali da im se bog javi mogu zapravo da budu počeci plivanja za časni krst - govorila je etnološkinja Jasna Jojić.
Dodala je da se plivanje za časni krst može povezati sa hrišćanstvom i Bogojavljenjem zato što je to praznik u slavu krštenja Isusa Hrista.
Sveštenik Aleksandar Praščević govori nam da se ne zna sa sigurnošću kada je počelo da se praktikuje plivanje za časni krst, ali da postoje zapisi o tome.
- Nisam siguran da je negde zapisan tačan datum nastanka običaja bogojavljenskog plivanja za Časni Krst u našem narodu ali sam pronašao pisani trag u listu "Politika" da je ova tradicija u Beogradu obnovljena u vreme blaženopočivšeg patrijarha srpskog Varnave, na Bogojavljenje, 19. januara 1933. godine, sa napomenom da je reč o "starom običaju koji se u Beogradu nije vršio već nekoliko godina". Dovoljno je pomenuti da se ovaj praznik u Beogradu proslavljao na najsvečaniji mogući način uz učešće i prisustvo zaista velikog broja vernika uprkos teškim vremenskim uslovima da bi se shvatio značaj ovog praznika za pravoslavne vernike - objasnjava on.
Žene smeju da plivaju za časni krst
Sveštenik kaže nam da su, kada je reč o bogojavljenskom plivanju za Časni Krst, organizacioni programi po eparhijama i parohijama različiti.
- Činjenica je da naš narod voli ovaj običaj, kao i da iz godine u godinu sve je više učesnika, kako muškaraca tako i žena. Po rečima nekoliko sveštenika, koji već decenijama učestvuju u organizaciji ovog događaja, dobrodošli su svi vernici koji im se jave za blagoslov da u njemu učestvuju.
Ističe da su u mnogim parohijama organizovani preventivni zdravstveni pregledi kandidata, kao i provera bezbednosnog stanja u rekama i jezerima od strane stručnih lica, obezbeđeno je prisustvo stručnog medicinskog osoblja tokom samog događaja.
- Reč je o tradiciji koja izaziva kod učesnika i gledalaca predivna osećanja. Jedan prestonički sveštenik se ponosi iskustvom njegovih parohijana-učesnika koji obavezno prisustvuju Svetoj Liturgiji, a tokom plivanja oni koji su već doplivali do Časnog Krsta čekaju da i poslednji učesnik dopliva pa zajedno podižu Krst, ističući na taj način hrišćansku vrlinu ljubavi kao temelj u zajedništvu - napominje on.
Poreklo vuče iz antičke Grčke i Rima
- Bogojavljenje predstavlja kraj tih zimskih svetkovina koje su počele od svetog Nikole, ali mi znamo da su u starom Rimu i Grčkoj takođe postojali ti ciklusi zimskih praznika koji su počinjali takođe u decembru i završavali se sredinom januara. Na osnovu toga možemo da predpostavimo da je Bogojavljenje jedan paganski praznik koji je potom preuzet i implementiran u hrišćanstvo - kaže Jojić.
Ona je rekla da je jedan od najvećih dokaza za to su praznik rimske Saturnalije koje su se održavale u čast Sunca.
- Nekako je sasvim logično da su se te svetkovine odvijale u hladnim mesecima jer su dani tada bili kraći, a ljudi su se okupljali da se prisete toplih meseci i rada u polju kada su bili zajedno. Ovaj praznik se takođe vezuje za Delfe u antičkoj Grčkoj gde su se slavile Eleuzinske misterije. U to vreme kada mi smatramo da se otvaraju nebesa i da nam se Bog javlja oni su smatrali da im je javlja Apolon i odatle je definitvno stiglo poreklo teofanije - kaže ona.
Kurir.rs/ Blic